Принц Филип Карађорђевић је тренутни принц наследник и други син престолонаследника Александра Карађорђевића и принцезе Марије да Глорије од Орлеана и Брагансе. Бави се портфолио менаџментом и тренутно живи и ради у Србији са својом супругом принцезом Даницом Карађорђевић и сином Стефаном. У свет Bitcoin-а се прикључио као “човек из народа” који сматра да је “Bitcoin новац слободе”. За Crypto25 питали смо га зашто мисли да је Bitcoin пре свега неопходан народу. (Интервју за crypto25.rs, 19.9.2022)

– У данашњем свету доминантног неолибералног капитализма, неједнакости и владавине моћи а не правде, зашто је по Вама важан Bitcoin?

Неолиберални капитализам, заједно са фиат монетарним системом, игра по правилима оних који су у позицији моћи, јер они контролишу монетарне полисе. Дакле фиат систем омогућава богатима да се додатно обогате а сиромашнима да постану још сиромашнији. Само они који су политички повезани или који су у повлашћеним односима са банком добијају нов новац. Они имају шансу да искористе новац пре повећања цена док ће они на дну друштвене лествице трпети последице инфлације. Ово је карактеристистика Cantillon ефекта, добро изученог и опште прихваћеног економског феномена проузрокованог централним банкарством.

Као резултат ове неправедне предности, инфлација подстиче краткорочан раст више него штедњу и економску дугорочност. Константна инфлација форсира непривилеговане људе да одузимају од будућности и да сав фокус пребаце на садашњост без опције да штеде за сутра. Често немајући другог избора, људи су осуђени на потрошњу а не на штедњу.

Са Bitcoin-ом, сви играју по истим правилима. Особа са највише Bitcoin-a је једнака особи са најмање. Bitcoin је ништа друго него информација, текст, математика, нешто као 1+1=2 једначина коју нико не може променити. Правила Bitcoin-a се не могу мењати. То ће играти велику улогу у исправљању неједнакости у свету.

– Које је Ваше професионално опредељење и какву везу Bitcoin има са Вашим послом?

Тренутно радим као портфолио менаџер. Компанија за коју радим није имала никакве конекције са Bitcoin-ом, до недавно. Тренутно отварају фонд за инвестирање у компаније које имају додирних тачака са Bitcoin-ом. Занимљиво је јер су ме неки од људи који воде овај фонд задиркивали пре неколико година када су сазнали да се интересујем за Bitcoin. Неки од аргумената су им били да је Bitcoin рударење лоше за околину, да је превара, да је пирамидална шема, и друге неосноване тврдње. Затим је ExxonMobil објавио вест да рудари Bitcoin како би побољшао свој ESG резултат, И то их је ућуткало. Сада су се ствари мало промениле па су они ти који прате компаније везане за Bitcoin.

Узимајући у обзир мој приступ према Bitcoin-у као и веру у њега, планирам да радим на повећању знања, прихватања и подизања свести око Bitcoin-а, како локално тако и глобално.

– У емисији „Вече са Иваном Ивановићем“ поменули сте да је потребно да “као народ одузмемо новац од држава”. Због чега држава тежи да има монопол над новцем? Да ли сматрате да је битно да грађани имају иста права као држава када је новац у питању?

Централне банку су, вођене кензијанизмом, створиле државни новац који је нанео више штете људској цивилизацији од било чега другог. Идеја да један централни ентитет одлучује о фискалним полисама и стварању новца за милионе људи је сулуда. Државе желе апослутни монопол над новцем јер им то омогућава да штампају новац уместо да директно опорезују народ (што их не спречава да раде и једно и друго). Штампање новца је лакше, суптилније и профитабилније од директног опорезивања.

Фундаметално гледано овде причамо о правима на приватну својину. Новац који особа заради и уштеди је њено приватно власништво, не државно. Улога државе јесте да штити приватно власништво, не да га краде. Централизована моћ, која непрестано уништава ваш тешко зарађени новац кроз штампање новог новца, је и морално и етички погрешна. Свака индивидуа би требало да има право да претвори свој рад у уштеђевину на коју се може ослонити у будућности.

– Неки од највећих научника на свету су потекли баш са ових простора. Као што сте поменули, Србија је земља која је окренута технолошком напретку (tech savvy). Да ли мислите да Србија (српски народ и српске компаније) може да допринесе Bitcoin екосистему и на који начин?

Неки од највећих умова у историји цивилизације потичу из Србије. Волим да кажем да би Тесла био Bitcoin-ер. Желим да упознам Bitcoin-ере у Србији који активно раде на Bitcoin-у или доприносе напретку Bitcoin-а. Неки од њих раде за српске компаније, неки за стране, а неки од њих раде самостално.

Перспектива Србије, узевши у обзир њену историју, може да укаже на који начин и како треба вредновати Bitcoin. Наша мудрост може да допринесе квалитету индустрије јер ми знамо колико је битно да ствари буду што функционалније. То може инспирисати друге нације које су имале сличне проблеме у прошлости.

– Ове године сте учествовали на Bitcoin конференцији. На њој сте поменули да би 10% плате било ког грађанина требало да иде у Bitcoin пензиони фонд. Као портфолио менаџер, који су разлози за такав став?

Упркос популарном мишљењу, Bitcoin не спада у ризичну имовину. Bitcoin је најсигурнија имовина икада откривена. Само код Bitcoin-а људи могу да чувају свој приватни кључ и да на тај начин буду сигурни у своју уштеђевину, без опције да их било који посредник или трећа страна поткрада наметима или чак хиперинфлацијом.

Тих 10% пензије у Bitcoin је само почетак; ако можете да пребаците више онда то и учините. Ово помињем јер верујем да је стандардни 60%/40% пензиони модел уништен. Чак бих се усудио да кажем да су имовине које чине просечне пензионе фондове пред пуцањем. Фиксни приход, наводно сигурни део пензионог фонда, више није тако сигуран. У овом систему негативних каматних стопа фиксни приход нема вредност. Bitcoin ће пре или касније преузети свет фиксног прихода и обвезница.

И акције су увек у ризику од пада. Да, имале су највеће скокове у историји од прошле велике кризе 2008, али то је због синтетичке ликвидности која је напумпана баш као последица тих негативних каматних стопа, кванитативног попуштања и разнозазних финансијских стимулуса. Акције компанија, иако опадају одскоро, идаље су невероватно високе. Фундаменти које чине основе берзе нису оно што су некад били. Распадају се. Ово је све врло неодрживо, и ако погледамо кроз историју поновни пад је неизбежан. Милиони људи су изгубили своје пензије током кризе 2008. године. Осећам да је нова криза врло близу, можда чак и већа од оне током 2008.

Међутим ја се лично осећам опуштеније знајући да је моја зарађена уштеђевина у Bitcoin-у, најбољој и јединој технологији за штедњу која је икад откривена.

– На који начин Bitcoin може да помогне Србији, српској економији и грађанима Србије?

Србија може да понуди много Bitcoin-у и Bitcoin може да понуди много Србији. Опште је познато да Србија и регион имају проблема са одливом мозгова. Нисам задовољан новим крипто регулативама које је Србија усвојила прошле године. Причао сам са српским Bitcoin-ерима и рекли су ми да је новим компанијама изузетно тешко да почну са бизнисом, а старим да добију лиценцу. Упркос томе верујем да Србија може да буде сјајна Bitcoin земља.

Bitcoin ће урадити многе добре ствари за нашу економију и наше људе. Треба нам више едукације и подизање свести о њему. Када људи истраже и разумеју Bitcoin, често постану скромнији. Дефлаторна природа Bitcoin-a, са својом лимитираношћу од максимално 21 милиона Bitcoin-a, подстиче нас да чувамо уместо да трошимо. Њихов осећај за време и будућност се мења јер када склоне тај новац знају да ће он сутра бити ту и да ће му се вредност повећати уместо смањити. Осећаће се сигурније да започну породицу знајући да им је уштеђевина сигурна у будућности. Упустиће се у продуктивне послове и активности. Као резултат тога више послова ће бити створено, економија ће бити локализована, а људи ће бити задовољнији и под мањим стресом. Економија заснована на Bitcoin-у биће у потпуности независна од страних монетарних моћи попут Интернационалног Монетарног Фонда (ИМФа) или Светске банке. Bitcoin економија се фокусира на стварање праве дугорочне вредности. Србија ће, са Bitcoin економијом, подстаћи Србе широм света да се врате назад.

Радићу са локалним Bitcoin-ерима на едукацији. Такође ћу радити на подизању свести код утицајних људи, колико год то могу. Битно је да држави дамо до знања да ако направимо непогодно окружење за Bitcoin та најбрже растућа индустрија на свету ће пронаћи своје место негде другде.

– Када би Bitcoin данас био уведен као законско средство плаћања у Србији, који би се проблеми најчешће појављивали?

Главни проблем би била технолошка баријера. Старији људи већ имају муке са паметним телефонима. Ради лаке транзиције увођење Bitcoin-a као законског средства плаћања би вероватно било урађено преко постојеће валуте. Временом ће се људи упознати са Bitcoin-ом. У међувремену, Bitcoin технологија ће наставити да се креће у правцу који ће резултирати сервисима погоднијим за кориснике.

Генерални проблем је што људи морају имати интеракције са Bitcoin мрежом како би је разумели. Нови корисници ће при коришћењу схватити да је Bitcoin приступачнији него што су првобитно замишљали. Почеће да схватају какве предности имају тиме што користе Bitcoin и „lightning“ мрежу уместо традиционалних финансијских услуга. Изненадиће их да је често, ако не и увек, приступачнији и лакши за коришћење. И коначно ће моћи да осете како је имати Bitcoin и како им вредност уштеђевине расте уместо да пада. Све ово стимулише људе да сакупљају све више и више Bitcoin-a.

– Поменули сте да је Србији потребан бољи Закон о дигиталној (крипто) имовини. Које промене бисте предложили и какве би ефекте те промене имале на развој Bitcoin екосистема у Србији?

Србији су дефинитивно потребне боље крипто регулативе. Рекао бих да би било добро почети планирање испочетка.

У идеалном свету, регулативе не би требало да смањују децентрализацију и отворено тржиште. То значи да би регулативе требало природно да се развијају креирајући механизме јурисдикција зависно од циљева које желимо да усвојимо. Фокус би требало ставити на локалним законима и правилима који би елиминисале потенцијалне проблеме на нивоу државе. Нажалост, ово је лакше рећи него урадити у данашњем монополу централних банака и финсијских институција.

Идеалан и најразумнији приступ био би модернизација тренутног регулативног система увођењем јавних расправа и дебата. Регулаторима би експерти из индустрије помогли да разумеју шта се тачно дешава и који проблеми постоје у оквиру њихових индустрија, било да се ради о приватним банкама, Bitcoin-у, коцкарницама, дигиталним валутана, итд. Ови јавни форуми омогућили би двосмерну комуникацију између законодаваца и извршне власти. Након тога све регулативе би биле експлицитне и јасне како за законодавце тако и за привреду на коју би се то директно одразило. Ово би требало да унапреди квалитет и применљивост регулатива. Неки би рекли да би ово додатно успорило процес развијања индустрије, што би се можда и догодило испрва. Али истина је да тумачење закона и регулативе које су тренутно на снази траје дуго и да би поједностављење истих било ефективније и применљивије за данашње бизнисе. Када би се све коцкице склопиле, сви би на крају имали користи од тога без бојазни од иновација.

Неки од битних предлога су:

–          Заштита права Bitcoin-ера да поседују свој кључ и свој Bitcoin node

–          Заштита Bitcoin девелопера да слободно напишу било који код

–          Елиминисање пореза на капиталну добит, јер људе не треба кажњавати због штедње

Након поменутих предлога у вези регулатива, желим да напоменем да ће Bitcoin ускоро натерати јавност да преиспита шта је стварно приватна својина. Многи Bitcoin-ери су дискутовали о томе. Bitcoin је имовина у чистом облику информације, ништа више од текста или математике. Тако да се поставља веома битно филозофско питање: да ли је уопште у реду регулисати или чак забранити информацију?

– Помиње се прича да је велика волатилност цене главна мана Bitcoin-а. Сведоци смо да су акције Facebooka-а, Netflix-а па и Amazon-а у паду, па чак и Руске рубље услед рата. Због чега влада тенденција да се само Bitcoin-у приписује негативан аспект ових економских показатеља?

Из простог разлога јер је Bitcoin нов, и представљен је као претња тренутном финансијском систему. Они који контролишу медије представљају Bitcoin искључиво кроз негативан наратив. Ја ово видим као позитивну ствар. Да је било која друга ствар морала да претрпи количину напада коју је претрпео Bitcoin, вероватно је данас не би било. Међутим природа Bitcoin је таква да он постаје јачи након сваког напада, и то не само медијских него и системских, попут забране рударења у Кини у 2021. Овакве ствари само додатно оснажују Bitcoin. Bitcoin је најбољи пример издржљивости.

Да, Bitcoin цена је у константним скоковима и падовима. То је имовина која је стара свега 10 година. Још је у стадијуму формулисања цене, али оно што не може бити оспорено јесте да му цена расте више него што пада. Волатилност је оно што чини Bitcoin интересантним за улагаче и оне који штеде. Да није волатилан, значило би да се усталио и да је већ пронашао свој еквилибријум. Они који се фокусирају на дуже стазе, а то би требало да смо сви ми, могу извући корист од прилика које то отвара.

А и зашто не би искористили ту нестабилност у цени? Користећу популарну методу DCA (Dollar Cost Averaging), куповином Bitcoin-a сваког првог у месецу, или сваке недеље редовно, можете имати добру улазну цену. Ова метода је такође не подлеже стресовима попут trading-а. Спаваћете мирно знајући да постепено и полако сакупљате најсигурнију имовину на свету.

– На Bitcoin конференцији у Мајамију ове године сте имали прилику да разговарате са неким од највећих светских Bitcoin имена попут Stacey Herbert, Samsun Mow, итд… Каква су та познанства и како бисте описали светску Bitcoin заједницу?

Мој живот се променио након емисије код Ивана Ивановића. Клип дужине од 3 минута, у коме причам о Bitcoin-у, је постао виралан на Твитеру. Недуго након тога сам започео разговор са људима којима се дивим попут Saifedena-а Ammous-а, аутора књиге Bitcoin Standard. Уследио је и мој први наступ у подкасту Daniel-а Prince-а (The Оnce Bitten Podcast) после ког су уследила многа гостовања. Позван сам на Bitcoin конференцију у Мaјамију где сам имао прилику не само да упознам нека од највећих имена у Bitcoin свету него и невероватне Bitcoin-ере генерално. Била је то огромна част. Упознао сам много интелигентних, пријатељски настројених, паметних и духовитих људи. Али најинтересантније од свега је то што је свако од њих био изузетно скроман. Нико није показао знаке ароганције. Ово је нешто што не бих могао да тврдим када је у питању традиционални финансијски сектор.

– Како остале краљевске породице гледају на криптовалуте, првенствено на Bitcoin?

Искрено, нисам сигуран. Ја сам један од првих, ако не и први који отворено прича о Bitcoin-у. Надам се да ће се временом појавити још њих. Сваку прилику где је могуће поменути и објаснити Bitcoin осталим краљевским породицама ћу искористити. Објаснићу им да се Bitcoin наслања на монархистичка начела и да обе идеологије подстичу улагање у будућност уместо фокусирање искључиво на садашњост.

Хтео бих да додам да је Ханс-Адамс II, владајући принц Линхенштајна, интелектуалац и либетаријанац са проницљивим разумевањем аустријске економије. Не бих био изненађен да он поседује Bitcoin.

– Како видите утицај Bitcoin-а на монархије широм света? Како се повезује Bitcoin и као монетарни систем и као над-национални идеолошки концепт са монаришким системима?

Монархизам у 21. веку може деловати чудно већини људи, па ми дозволите да пробам да појасним.

Док већина људи гледа на монархије кроз призму историјске тираније и таблоидне наслове, Линхенштајн даје добар пример како модерна монархија може да изгледа и функционише у симбиози са људима. И мислим да се Битцоин савршено уклапа у ту причу. Принц Ханс-Адам II је представио своју визију да држава у трећем миленијуму треба да буде компанија која пружа услуге. Монархија би управљала пословима државе, фокусирала би се на служење својих грађана ониме што ради најбоље. Једна од области би била рецимо спољна политика. Грађани у Линхенштајну имају слободу да у сваком тренутку одрже референдум и да се одвоје од тренутног система али се ипак не одлучују на тај потез. Заузврат Лихтенштајн је једна од земаља са највећим БДП-ом на свету, ниским пореским стопама и других показатеља једног изузетно успешног друштва.

У оваквом моделу се може закључити да најбољи монархистички системи могу управљати на начин који би управо подстакао размишљање о будућности када је у питању владавина. Са друге стране монархија је наследна и преноси се породично. Због тога постоји осећај власништва унутар таквог система, а не краткорочна контрола или брига. Са друге стране, монархија задржава власт искључиво ако задовољава потребе њених грађана. Због тога постоји подстицај да се доносе одлуке које имају у виду дугорочне последице. Да би подигли вредност своје имовине, монарси морају да доносе одлуке које на дуже стазе позитивно утичу на њихове грађане. Тако је Линхенштајн направио невероватно успешну економију за тако малу нацију. Имају мале порезе, јаке законе када је у питању приватна својина, И држава се фокусира само на оно за шта је намењена када је у питању управљање. Насупрот томе, већина демократија данас у свету непрестано повећава порезе и намете, смањује права на приватно власништво и меша се у све поре друштва.

Имајући све ово у виду, надам се да је јасније, иако контраинтуитивно, да би добро постављена монархија била заправо савршена за развој закона приватне својине, индивидуалне грађанске слободе и дугорочних економских планова, баш као Bitcoin.

Тако би модерна монархија имала интерес у Bitcoin-у јер би и сама имала потребу за одређеном врстом штедње. Имали би исти разлог да штеде као и сви остали. Са Bitcoin-ом, уместо да се фокусирају на следеће четири године или десет година, монарси би имали прилику да се фокусирају на доношење финансијских одлука које би утицале на будуће генерације. То би им омогућило да њихови потомци наследе имовину без икаквих брига, а која би притом вредела више.

Bitcoin монархија би тако могла да се фокусира на стварни економски раст, пружала би дугорочне услуге себи и својим грађанима те се не би упуштала у краткорочне монетарне полисе које би на крају дугорочно плаћали грађани. Са бољим законима о приватној својини природно долази и боља заштита монетарног суверенитета. Из тог разлога је банкарски сектор Лихтенштајна један од најпризнатијих у свету. У таквом окружењу људи могу да размишљају о богатству кроз више генерација.

Због ових ствари би Bitcoin монархија била још независнија што би даље омогућавало слободнију трговину под праведнијим условима, па би због тога могла да се одупре „фиат игри“ које намећу друге државе.

Иако још увек није популарно мишљење, сматрам да би монархија и Bitcoin заједно могли да функционишу у прављењу мира и просперитета у 21. веку и надаље, са јаким законима о приватном власништву, грађанским слободама и економским напретком.

– У твиту “I love Serbia because we newer support a current thing. #Freedom #Bitcoin” добили сте доста негативних коментара од људи који још увек мисле да је Bitcoin превара и “алат страних служби”. Који је разлог иза таквих ставова у виђењу Bitcoin-а?

Србија има мало поверења у друге државе јер су Срби прошли кроз изузетно тешка времена. Прошли су кроз ратове, геноцид, комунизам и трећу највећу хиперинфлацију на свету, и све то у само 80 година. Разумљиво је да имају мало поверења и у своју државу. Због тога много Срба гледа на Bitcoin са скептицизмом. Неки од њих ће наравно рећи да је алат спољних сила. Ово ће се све временом променити. Едукација је кључ. Ако ми не научимо нашу историју, или је пак заборавимо, њено понављање нам је суђено.

Што више људи буде разумело фиат систем, то ће више разумети његову главну карактеристику а то су “претеране привилегије” и да је она заправо алат страних сила.

Што више људи буду разумели Bitcoin то ће више разумети да је он специфично дизајниран да уклони управо ту карактеристику које државне валуте имају. Што значи да Срби не морају да верују страним државама, па чак ни својој.

– Зашто Bitcoin а не ‘crypto’?

Bitcoin је први и једини децентрализован новац. Све остале, такозване “криптовалуте” нису заиста децентрализоване. Оне имају мале тимове који их одржавају, са својим извршним директорима и маркетиншким тимовима. Њихови токени су имали и имају огромне иницијалне продаје (у Ethereum-овом случају је то 70%). Неки користе proof-of-work али и даље немају довољно енергије која би учинила њихов токен сигурним. Неки користе proof-of-stake систем који је бесмислица. Proof-оf-stake систем је само надоградња фиат система. Proof-of-work креира децентрализовани консензус отклањујући сваки вид ценсуре, док proof-оf-stake подстиче централизованост која на крају води до консензуса који је заснован на поверењу и потенцијалној цензури трансакција.

Bitcoin-ово “зачеће” се не може поновити. Bitcoin је истински децентрализован. Нема директора, власника, или одговорни тим који ради на њему. Нема маркетиншки тим. Свако може радити у екосистему Bitcoin-а, и екосистем Bitcoin-a ради за свакога. Bitcoin-ов proof-оf-wорк систем је осигуран са толико децентрализоване енергије да га је немогуће хаковати или уништити.

Bitcoin је продукт невероватног инжењеринга. Многи људи су покушали да побољшају разне карактеристике Bitcoin-а. Међутим његово побољшање ишло је науштрб неке његове друге карактеристике. Bitcoin је последица савршеног инжењерског баланса.

Заувек ће постојати само један Bitcoin. И сав новац ће тежити ка истоме: Bitcoin-u.

– Како коментаришете скорашње гашење Terra(Luna) blockchain-а и комплетну аферу око UST токена?

Нисам упознат са тачним детаљима који су проузроковали пуцање, али нисам изненађен. Није први, а неће бити ни последњи. Већина altcoin-a, ако не и сви, тежитиће ка нули. Овакви догађаји би требало да помогну људима да схвате вредност држања сопствених приватних кључева и могућност да сами покрену свој сопствени Bitcoin node.

– Bitcoin јесте злато 2.0, али његов blockxhain није намењен за писање паметних уговора и децентрализованих апликација. Ако би се икада отворило питање око пребацивања неких јавних дигиталних инфраструктура Републике Србије унутар неке од светских blockchain платформи, чији blockchain би по Вама био најбољи и да ли уопсте постоји такав тренутно?

Bitcoin је Bitcoin. Bitcoin-ов blockchain је једини битан blockchain. Bitcoin ће бити основа иновација које ће се дешавати. С обзиром на ужасну монетарну историју Србије, Србима је преко потребно да се фокусирају на популарне “ласерске очи”, Bitcoin индустрију и на поправљање новца уместо да троше јавне ресурсе на алтцоине и преваре.

– Србија, тачније Југославија, је земља која је претрпела трећу највећу хиперинфлацију у историји, али људи и даље не виде вредност у Bitcoin-у. Како бисте ви грађанима Србије приближили Bitcoin и његову употребну улогу у данашњем свету?

Као што смо већ поменули, Срби су скептични из очигледних разлога. Скептичар је критичар. Једна ствар која изузетно недостаје данашњем свету, поготово у овом веку, су људи са критичким мишљењем. Разумевање Bitcoin-a, шта он ради и шта решава, подстиче критичко мишљење. Тако да су Срби природно Bitcoin-ери а да тога нису ни свесни. Тренутак када схватимо Bitcoin у потпуности ће бити тренутак без повратка. И коначно ћемо моћи да напредујемо као цивилизација.

Али на који начин едуковати народ? Моја жена и ја правимо фондацију, краљевску фондацију која ће подржати локалне бизнисе са примарним фокусом на здравље, еколошке иницијативе, као и на културно наслеђе. Док будемо радили на овим пројектима размишљаћемо о Bitcoin-у и начину на који би он могао да помогне када су у питању њихове и државне резерве и индивидуални пензијски фондови.

У међувремену ћу радити са локалним Bitcoin-ерима на њиховим пројектима попут Српског едукативног Bitcoin website-а. Учићемо људе зашто се десила хиперинфлација, зашто наше тренутне праксе не решавају проблеме са којим се срећемо. И објаснићемо због чега је Bitcoin јединствен у решавању ових проблема због његове лимитиране количине и способности да будете суверена индивидуа док чувате своје приватне кључеве.

– Шта је прва ствар која треба да се уради како би Bitcoin добио статус законског средства плаћања у Србији?

Људи морају да науче због чега би требало да сакупљају Bitcoin и на који начин би његове карактеристике користиле њима као појединцима. Није потребно чекати статус законског средства плаћања.

– Шта би сте поручили људима са наших простора који можда још увек не разумеју Bitcoin и његову праву употребну вредност?

Препоручио бих им да проуче историју новца; од коришћења камења, преко шкољки и злата, других драгоцених метала, папира у покрићу са златом и на крају папира без покрића у злату (фиат новца који данас имамо). Онда бих их замолио да отвореног ума погледају друштво, не само у Србији него широм света. И питао бих их: „Да ли сте срећни оним што видите?“ Верујем да Bitcoin-ери разумеју у ком смеру идем. Постоји једна популарна фраза међу Bitcoin-ерима: „поправи новац, поправи свет!“

Такође бих препоручио куповину и чување Bitcoin-a. Најбољи начин да се научи како нешто ради је да се проба. Не постоји бољи учитељ од искуства.

– Када ће Србија прихватити Bitcoin стандард?

У тренутку када већина Срба буде разумела Bitcoin. На нама је да то остваримо. Bitcoin стандард се постепено већ усваја. Срби не морају да чекају на власт да то уради. Могу већ сад да почну да штеде, користећи дугорочни раст Bitcoin-a. Могу већ данас да успоставе финансијски суверенитет, без ичије дозволе. Када довољно људи усвоји Bitcoin првенствено за себе, држава неће имати другог избора него да испрати вољу народа.