Његово Величанство Витешки Краљ Александар Први Ујединитељ
(16. децембар 1888. – 9. октобар 1934.)
Његово Величанство Витешки Краљ Александар Први Ујединитељ рођен на Цетињу 16. децембар 1888. године. Био је Регент престолонаследник Краљевине Србије (1914-1918), Регент престолонаследник Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (1918-1921), а затим Краљ Срба, Хрвата и Словенаца (1921-1929) и Краљ Југославије (1929-1934).
Био је други син Краља Петра Првог и Кнегиње Зорке, ћерке црногорског Краља Николе Првог Петровића и Краљице Милене. Кум на крштењу био му је, преко изасланика, руски цар Николај II Романов. Детињство је провео у Црној Гори, а основну школу завршио у Женеви. Даље школовање наставио је у војној школи у Санкт Петербургу, а потом у Београду, по доласку Краља Петра Првог на престо 1903. године.
1909. године постао је Престолонаследник Србије, пошто се његов старији брат, Краљевић Ђорђе одрекао права наследства престола. Ђорђа су многи истакнути политичари и официри у Србији дуго сматрали неподесним да постане краљ, због импулсивног карактера и нестабилне личности склоне инцидентима. Ђорђе је био починитељ трагичног инцидента из 1909. године када је шутнуо свог посилног у стомак, изазвавши његову смрт неколико дана касније. Овај инцидент је био последња кап, због ког је избио велики скандал у српској јавности, као и у аустроугарској штампи, која је интензивно извештавала о томе, па је Краљевић Ђорђе био приморан да се одрекне права на престо.
Престолонаследник Александар је 1910. године скоро преминуо од стомачног тифуса и због тога је имао стомачне проблеме до краја свог живота. Лечење тифуса је започето 19. октобра, а окончано је 26. новембра. Неки од чланова лекарског конзилијума су били доктори: Светислав Симоновић, Роман Сондермајер, Демостен и Светислав Николајевић, Ђорђе Владисављевић. Званичне државне новине Србије, „Новине српске“, су током тог периода у уводном делу скоро свакодневно извештавале о његовим симптомима и лечењу. На Александров рођендан те године, 16. децембра 1910. године, Краљ Петар Први је одликовао конзилијум орденом Карађорђеве звезде.Као Престолонаследник, Краљевић Александар је приступио реорганизацији војске, припремајући је за коначан обрачун са Турском.
У Првом балканском рату (1912), Престолонаследник Александар је као заповедник Прве армије и водио победоносне битке на Куманову и Битољу, а потом 1913. у Другом балканском рату и битку на Брегалници.
У Првом светском рату био је Врховни заповедник српске војске у биткама на Церу и Колубари 1914. године, кад је српска војска потпуно разбила војску Аустроугарске Монархије. Поново нападнута 1915. године од Аустроугарске, Немачке и Бугарске, Краљевина Србија је доживела слом у неравноправној борби. Не марећи за своје здравље, заједно са својом војском повукао се преко Албаније. Последњи је напустио пристаниште одакле је војска превежена на Крф.
После опоравка и попуне српска војска под Његовом врховном командом је 1916. године однела велику победу на Солунском фронту, на Кајмакчалану. Водио је завршне операције пробоја Солунског фронта у јесен 1918. године, са одличним командним кадром у који спадају Војводе Живојин Мишић, Степа Степановић и Петар Бојовић.
Због изузетне храбрости и заслуга у народу је прозван Витешки Краљ Ујединитељ.
На захтев словенских народа бивше Аустроугарске монархије, позван је да их ослободи и уједини са Краљевином Србијом. Народно веће у Загребу је 24. новембра 1918. године прогласило уједињење. Одлуци о уједињењу претходио је ултиматум далматинске владе од 16. новембра 1918, по којем је из Сплита имало да се прогласи непосредно уједињење са Србијом ако се у року од пет дана то не учини из Загреба. Акт уједињења извршен је у 8 сати увече, 1. децембра 1918. године, у салону куће Крсмановића на Теразијама.
Оженио се 8. јуна 1922. године принцезом Маријом од Румуније.Тим браком повезао се, преко европских Дворова, са средњевековном династијом Немањића, и тако спојио две велике српске династије. У том браку рођена су три сина — Петар, Томислав и Андреј.
Био је једна од првих жртава фашизма и нацизма у Европи. Приликом посете Француској, у коју је отпутовао да би учврстио одбрамбени савез против нацистичке Немачке, убијен је у Марсеју, 9. октобра 1934. године од стране хрватских усташа и македонске организације ВМРО, а под заштитом Италије, Немачке и Мађарске. Краљева смрт дубоко је потресла читаву Југославију, а његово тело испраћено је од стотина хиљада људи читавим путем до Опленца, где је сахрањен у Задужбини Краља Петра Првог. Народна скупштина и Сенат Краљевине Југославије доделили су му назив Витешки Краљ Александар Први Ујединитељ.