Промене у линији наслеђивања и нова правила о стамбеним објектима

Изражавам велику захвалност свом оцу на љубави и пажњи коју је као Старешина Краљевског дома указао мени, мојој породици и мојој браћи Петру и Александру, али и историјској одговорности коју је према династији и круни показао као Старешина Краљевског дома.

Као наследник српске Круне који је рођен у изгнанству и као беба проглашен државним непријатељем Југославије, мој отац престолонаследник Александар, постигао је историјски важне ствари како за краљевски дом Србије тако и за нашу отаџбину: омогућио је повратак чланова Краљевске породице у отаџбину након вишедеценијског изгнанства и рехабилитацију свих њених чланова. Захваљујући томе, у Србији данас живе и рађају се нове генерације Карађорђевића које лишене тешког бремена изгнанства живе, образују се и раде у својој држави.

Мој отац омогућио је враћање у отаџбину посмртних остатака преминулих чланова Краљевске породице који су били сахрањени у изгнанству и обезбедио њихову државну сахрану у породичном маузолеју Цркве Светог Ђорђа на Опленцу, чиме је испунио завет највољенијег српског краља, Петра I Карађорђевића.

На послетку, мој отац, својом одлуком омогућио је да ми, његови синови, живимо у Дворском комплексу на Дедињу, који је купљен и саграђен од личних средстава мог прадеде краља Александра I и прабабе краљице Марије. Тиме су се стекли услови да у овом дому, по први пут у историји краљевског дома, на једном месту живе три генерације Карађорђевића, јер је мој отац, први старешина Краљевског дома у истории Србије који је дочекао своје унуке.

Изузетно срећан и поносан због одлука свог оца, радујем се нашем заједничком раду на даљем напретку и развоју нашег Краљевског дома, на општу корист нашег народа и наше државе.