Његово Краљевско Височанство Престолонаследник Александар
(17. јул 1945-)
Његово Краљевско Височанство Престолонаследник Александар, титуларни Краљ Југославије и Србије, рођен је 17. јула 1945. године у апартману 212 Лондонског хотела Клериџис, који је за ту прилику проглашен Југословенском екстериторијом, како би наследник престола био рођен на тлу своје земље, јер је његова отаџбина била под окупацијом.
Једини је син Његовог Величанства Краља Петра Другог и Краљице Александре од Грчке и Данске.
Био је Престолонаследник Демократске Федеративне Југославије четири и по месеца од рођења док комунистичке власти нису незаконито укинуле монархију и прогнале краљевску породицу а њега као бебу прогласиле непријатељем. Крштен је у Вестминстерској опатији по православном обреду, крстио га је патријарх српски Гаврило а кумови су били британски Краљ Џорџ VI и принцеза Елизабета, потоња Краљица Елизабета II.
Титулa Престолонаследника престала је тренутком смрти његовог оца 3. новембра 1970. године и од тад она гласи Његово Краљевско Височанство Престолонаследник Александар, али он и даље у јавности користи титулу Престолонаследник.
Краљ Александар Други се школовао у „Л Розеју“ у Швајцарској, Војној академији Калвер у Индијани (САД), Гордонстону у Шкотској и Милфилду у Енглеској. Потом је ступио у Краљевску војну академију Уједињеног Краљевства. Од 1966. године, као официр британске војске у којој је напредовао до чина капетана, служио је у 16/5. пуку Краљевских Копљаника на Блиском истоку, у Италији и Западној Немачкој. Током 1972. године освојио је титулу шампиона британске војске у скијању. Војну службу је напустио 1972. године и посветио се пословној каријери.
Венчао се 1972. године у Виљаманрике де ла Кондеса са принцезом Маријом да Глоријом од Орлеана и Брагансе, рођаком шпанског краља Хуана Карлоса Првог, из бразилског Царског дома. У том браку рођена су три сина Петар (05. фебруара 1980) и Филип и Александар (15. јанура 1982). Тај брак се окончао разводом 1983. године.
Други брак је склопио 1985. године у Лондону са Катарином Батис из Атине.
Он је 1991. године у пратњи своје породице први пут допутовао у Србију али је могао да остане само 3 дана. Није се мешао у политички живот у Србији, мада је био наклоњен антикомунистичкој и антимилошевићевској опозицији. Окупио је у новембру 1999. године у Будимпешти опозицију на великој конференцији демократске опозиције, а потом је учествовао на састанку у Бањој Луци у јануару, и Атини у априлу 2000. године.
Од тренутка трајног повратка у отаџбину 2001. године, Краљ Александар Други се искључиво бави хуманитарним радом и помаже институције, породице и појединце у потреби а током година је његовим залагањем допремљено преко 30 милиона евра помоћи. Само током 2001. године обезбедио је 400.000 марака за изградњу Храма Светог Саве на Врачару.
Виши суд у Београду је тек 8. јула 2015., пред његов 70 рођендан, утврдио да је уредба 392, коју је Председништво Народне скупштине донело 3. августа 1947. године, ништава од тренутка њеног усвајања као и све њене правне последице, а он рехабилитован.
По својој жељи и у тежњи да врати у Србију посмртне остатке чланова своје породице који су преминули у иностранству, био је иницијатор и организатор преноса посмртних остатака Краља Петра Другог, Краљице Александре, Краљице Марије и Краљевића Андреја 26. маја 2013. године на Опленац у задужбину Краљевске породице, чиме је испунио завет свога прадеде Краља Петра Првог Великог Ослободиоца да сви Карађорђевићи почивају на Опленцу.