Izražavam veliku zahvalnost svom ocu na ljubavi i pažnji koju je kao Starešina Kraljevskog doma ukazao meni, mojoj porodici i mojoj braći Petru i Aleksandru, ali i istorijskoj odgovornosti koju je prema dinastiji i kruni pokazao kao Starešina Kraljevskog doma.
Као наследник српске Круне који је рођен у изгнанству и као беба проглашен државним непријатељем Југославије, мој отац престолонаследник Александар, постигао је историјски важне ствари како за краљевски дом Србије тако и за нашу отаџбину: омогућио је повратак чланова Краљевске породице у отаџбину након вишедеценијског изгнанства и рехабилитацију свих њених чланова. Захваљујући томе, у Србији данас живе и рађају се нове генерације Карађорђевића које лишене тешког бремена изгнанства живе, образују се и раде у својој држави.
Мој отац омогућио је враћање у отаџбину посмртних остатака преминулих чланова Краљевске породице који су били сахрањени у изгнанству и обезбедио њихову државну сахрану у породичном маузолеју Цркве Светог Ђорђа на Опленцу, чиме је испунио завет највољенијег српског краља, Петра I Карађорђевића.
На послетку, мој отац, својом одлуком омогућио је да ми, његови синови, живимо у Дворском комплексу на Дедињу, који је купљен и саграђен од личних средстава мог прадеде краља Александра I и прабабе краљице Марије. Тиме су се стекли услови да у овом дому, по први пут у историји краљевског дома, на једном месту живе три генерације Карађорђевића, јер је мој отац, први старешина Краљевског дома у истории Србије који је дочекао своје унуке.
Изузетно срећан и поносан због одлука свог оца, радујем се нашем заједничком раду на даљем напретку и развоју нашег Краљевског дома, на општу корист нашег народа и наше државе.